Овај уметнички рад је пре свега једна акумулација огромне, утрошене енергије, која је у времену трошена и слагана, и слагана, и слагана. Отисци се умножавају до граница издржљивости папира. Енергија је физичка енергија која се користи за отискивање, бесконачно понављање као и ментална, концентрација сваки пут при наношењу боје подешавању притиска, остављању трага. Свест о трајању која је везана за живот и намера, што је посебно занимљиво, да се овај вишедеценијски процес настави као један животни циклус оставља ово дело са три тачке, као нешто што ће да траје. Радомир Кнежевић Редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду