Галерија Завода за проучавање културног развитка, Београд, 2005

Интересантно архитектонско решење галерије подстакло ме је на идеју да дигиталне принтове изложим амбијентално. Фотографије су увећаване на величину прилагођену мерама галерије и лоциране на неуобичајена места за излагање као што су ћошкови, стубови, светларник на таваници, прозори итд. Амбијентом доминира фотографија са мотивом решетке постављена на низ прозора. Она омеђава унутрашњи простор галерије од спољашњег света и представља једино место кроз које благо добире спољна светлост. Остали радови су аутопортрети из три колекције експерименталне фотографије акцентовано осветљени батеријским лампама.