Кругови и решетке

... На далеком трагу искуства високе модерне, Ивана Стојаковић ствара моћно конструисане цртеже асоцијативног геометризма, у којима посвећујући се материји, постиже “барокну” хармонију тамног и светлог, пуног и празног, масног и испошћеног, онога “иза” са оним “испред”, који једино у истовременој егзистенцији пружају богатство и варирање снага у међусобном односу. Пластички слој њених радова састоји се већином из линија, мултипликованих и ређаних по некој правилности на плохама боја сложених у тамне акорде. Светао траг креде оставља нетранспарентну али комплексну површину дубоких тоналитета, или је пак светлија позадина заробљена сплетом линија. Папир трпи интензивну интервенцију и местимично се указује. Контрасти у појединим радовима нису само битно светлосни већ и колористички. Реч је о фокусирању погледа тек на фрагменте урбаног окружења, на које ретко скрећемо пажњу у свакодневици, а који су трајно нотирани у нашој подсвести . Љубица Јелисавац Историчар уметности и ликовни критичар