У свету уметности који се све више преклапа дигитализацијом, мање папира или живот без папира неизбежан је због све већег броја дела дигиталних медија. Чак и без дигитализације, ликовна уметност је дела на папиру означила као „нижу класу“, као да су ниже вредности од дела на платну, на пример. Изложба Тежина бестежинског стања: риме и ритмови папира преиспитује тај појам.                

Поветарац из дворишта галерије Диа.Ло.Гуе дува кроз ходник оивичен зидовима и полуотвореним стакленим вратима. Савија 12  „завеса“ од папира које висе у три уредно размакнуте колоне окупирајући пролаз. Једна се њише улево, а другa удесно. И остале завесе у инсталацији Шта мислите? Да ли су анђеоска крила тешка или лака?  изгледа да се трзају, увијају. Њихање сваке "завесе" баца сенку која пада на другу "завесу",  расте и смањује се са сваким покретом. Отисци боје, наношени плочицом на папир у великом броју слојева помоћу штампарске пресе, нагомилани на свакој "завеси", као да су оживели и трепере с покретима "завесе" разбарушене ветром. Сваким покретом текстура бојених наноса наталожених мануелном графичком штампом и изгужвани и поцепани делова папира појављују се и нестају. Осећам се добро, та анђеоска крила су заиста лака. Љуљајућа „завеса“ један је од три рада Иване Стојаковић који су заједнички насловљени „Шта мислите? Да ли су анђеоска крила тешка или лака?“.                 

Стојаковић нуди још једно дело које приказује анђеоска крила као тешка, масивна и пуна. У квадриптиху "Шта мислите? Да ли су анђеоска крила тешка или лака?", четири папира такође су избраздана, наборана и подерана и као таква откривају крхку „природу“ папира која (не)одолева интензивном притиску. Међутим, они су масивним, тешким, стаклом прекривени и изоловани. Квадриптих одаје утисак тежине и због интензивних комбинација боје беле, црвене, златне и плаве које су наталожене и испреклапане у прегршт штампаних слојева у  кружним и линеарним ритмова.                

Ова два дела Стојаковићеве део су изложбе која траје до 31. марта. Још два уметника, Прила Таниа и Ирфан Хендриан, истражују "тежину" и "бестежинску масу" папира у различитим облицима рада .....Три уметника нису третирала папир онако како се обично односимо према папиру као медијуму за визуелна дела. "У њиховом раду папир је и тежак и лаган, композиција и ритам уткани су на и у папир. Папир се користи на неконвенционалне начине - исечен, исецкан, затим поново састављен, штампан и прештампаван до тачке распадања. Папир постаје месо од ког се обликују нове форме, које урањају у простор галерије "Диа.Ло.Гуе", написао је Рои Вораген у кустоским белешкама изложбе. Вораген је похвалио упорност тројице уметника који су сами стварали своја дела, без савладаног занатског умећа и техничких помагала. "Кроз кривудави пут којим су кренули, показали су нам нове перспективе гледања на папир, као и јединственост која се појавила када су сарађивали", пише Вораген. 

Истраживање могућности папира "тежине" и "бестежинског материјала" од стране тројице уметника заиста је успело да да нову тежину папиру као материјалу за уметничка дела. Нове могућности увек постоје, све док су у стању да умакну уобичајеним замкама.