Уметнички пројекат Процес – праћење записа кроз простор и време,  резултат је вишегодишњих истраживања која се односе на процес уметничког стварања, где је уметничко дело исходиште, а не циљ истог. Технички се ослања на експериментални приступ класичном графичком медију и поступку високе штампе, а тематски на рефлексију. Тема и техника које се заснивају на принципу умножавања лика односно матрице интересантно су се подржале стварајући један ауторефлексивни механизам који испитује и истиче границе и могућности медија: штампе и папира.  

Започет 2001. године и равзвијан у више фаза, пројекат је подвргнут идеји о сажимњу свих претходних и будућих фаза у један рад са циљем праћења сукцесивних промена и трансформација које се дешавају у креативном процесу, материјалу и просторном организовању рада. Кључ сажимања је у поништавању материјалне и независне егзистенције појединачних фаза. Папир, чију материјалност испитујем у креативном процесу, постаје главни медијатор у технолошком решавању овог проблема. У пољу графике папир је носач дела, који има функцију да попут огледала  покаже одраз (отисак матрице), али га, за разлику од њега, и задржава. Ово задржавање је формално уобличавање дела таложењем отисака, притисака, трагова. Папиру покушавам да, донекле, дам својство огледала  које  не задржава одраз, тиме што процес не заустављам у тренутку естетског испуњења, већ настављам таложење на истом комаду папира. Процес постаје непрекидан ток, у непрестаном мењању, а форма дела скуп свих микро и макро промена у материјалу,  простору и времену без интенције ка коначном уобличењу. Другим речима дело нема коначни визуелни циљ, нити крај, оно је процес чија се појавност огледа у тренуцима показивања текуће фазе. 

Замишљен као вишедеценијски, пројекат је идејно подељен у фазе које одвајају, али и повезују боја и метод. Идеја о четири фазе, где сваку карактерише одређена боја (црна, бела, црвена, златна), подстакнута је ступњевима алхемијског „рецепта“ о преображавању неплеменитог метала у племенит или олова у злато.      

Безбројни пролази кроз пресу благо и споро троше крхку материју папира, док га, истовремено, танки слојеви боје учвршћују мењајући тако његову материјалност. Тиме ће безличан индустријски папир као неплеменит материјал, дробљењем пресом и таложењем безброј изузетно танких и транспарентних слојева графичке боје, створити једну фину, баршунасту, благо трошну материју. Уметничком документацијом се прате и бележе све интервенције на раду и просторне поставке које му, с обзиром да се рад излаже као просторна инсталација, дају увек нову форму. Она, у облику видео рада и уметничких објеката (регистри са фотографијама), сведочи о сукцесивним стањима формалног прображавања рада и посматрачу предочава целокупни развој, ток и процес.

Ивана Стојаковић
Аутор