Ивана је неко ко је са пуно велике енергије, времена и смисла ушао у причу Процеса; и не само то, том процесу је остала верна, али не по сваку цену, него је имала довољно идеје и карактера да се и прилагоди истом. Мењајући смер, интензитет, колорит, форму, јачину отиска према личним сазнањима, фокусирајући се на изреку „penta rei“ уметница је постала део процеса, истим интензитетом као што је процес постао део ње. 

Ова изложба нас учи дисциплинованости, стрпљењу и доследности, али и осећају за време и место. Пуно су ове хартије пропутовале и пуно су виделе: тако да се чини да су сва путовања и сво време и места концентрисане на, за сада, последњу станицу звану Сомбор. Након Сомбора дисциплина процеса ће концентричним кружењем, а Иванином новом интервенцијом, да се пресели на неко ново место. И тако, већ, готово две деценије... уметница ствара своју магију.Данас је магију тешко створити, не зато што не знамо да је створимо, већ зато што не верујемо у њу.

Слађана Драгићевић Трошић
историчар уметности