Дуги, продорни звук трења таравангсa жица комбинован је са спорим бубњањем јентренг жица. Ансамбл два музичка инструмента започео је наступ „Душа Таравангсе“ у уметничком центу  Селасар Сунарио. 

Пре тога су старешине групе Таравангса из наслеђа Јати Рахају, Ранћакалонг, Сумеданг, прво очистили околину прскајући воду из листова биљке сирих, припремајући различите приносе, палећи тамјан и молећи за спас Створитеља. Атмосфера је постала свечанија када је Дви, плесачица из СТСИ -ја (Висока школа индонежанске уметности) Бандунг, ушла у средиште позорнице.Под теретом  десетак свилених шалова око врата, који служе као средство којим ће публику позвати и увести на позорницу да постане равноправни учесник у ритуалу,  почела је да прави ритмичке покрете у ритму музике... Полако је млада плесачица плешући као у благом трансу обилазила сваку страну позорнице. 

Аутор перформанса „Душа Таравангсе“, Ивана Стојаковић, која је тренутно на магистарским студијама на Факултету ликовних уметности у Београду, поставила је  по четири перформера на високим дрвеним штулама на  четири стране позорнице. Обучени у  бела платна правоугаоног облика, служили су као екрани за видео секвенце које су пројектоване  са четири инфокуса инсталирана испод крова. 

Таравангса ритуал обично се изводи у време жетве пиринча...плес је у њему укључен као друштвени чин у ком учествују сви присутни. Члан уметничке трупе Таравангса Јати Рахају Херитаге Даиат, рекао је да ова верска уметност има за циљ да изрази захвалност за обилну жетву... 


Посвећено истраживање 

Перформанс „Душа таравангсе“ није само једноставна Ивана уметничка експресија на традиционални плесни ритуал Таравангса. Ова уметница, рођена у Београду, Србија, 1976. године, прво је спровела озбиљно истраживање о Таравангси, егрангу (високие штуле за ходање) и другим елементима који су коришћени као извор идеја за овај мултимедијални перформанс. За потребе истраживања, Ивана,  је добила једногодишњу стипендију на СТСИ Бандунг, а била је вољна да је продужи за још две године боравка у Индонезији. Према речима Иване „Душа  Таравангсе“ нуди интерактивни концепт три елемента: традиционалне уметности, њеног уметничког рада (оптичке инсталације)  и савремених електронских медија. "Циљ ми је да помоћу савремених медија овај рурални ритуал преведем и приближим једној више „западњачкој свести и значењу“, објаснила је Ивана. Перформанс „Душа таравангсе“ биће приказан и у Србији, где ће Ивана покушати да га у сарадњи са тамошњим уметницима реконструиша и понови. 

По мишљењу директора позоришта Пајунг Хитам и предавача на позоришном одсеку СТСИ Бандунг, Рахмана Сабура, Иванин стваралачки рад треба позитивно оценити. Ивана, која је у основи ликовни уметник, наставља да интензивно сарађује са СТСИ позоришним уметницима и традиционалним ритуалним музичарима таравангсе из села Ранћакалонг. "Требали бисмо бити почаствовани јер Ивана покушава очувати уметност таравангсе без деконструкције саме умјетности. Заправо, она успешно интегрише свој ликовни рад са неизмењеним правилима извођења традиционалног ритуала дајући му нову визуелну форму. Само један од примера, сновне елемнте ритуала као што су вода, крв и ватра, који би се у ритуалу користили као реалне супстанце, она у свој уметнички перформанс уводи у уметничкој видео форми пружајући посматрачу, поред спиритуалног, јак естетски доживљај.“ рекао је Рахман Сабур коме се у овом пројекту верује као уметничком консултанту.

 Рики Реиналд Иулман
Новинар